Веома важан римски епиграфски споменик (камени споменик са уклесаним текстом на латинском језику), који је јединствени историјски извор, добро које ужива претходну заштиту и власништво је Републике Србије нетрагом је нестао са места налаза. Највећи број таквих споменика су у музеје доспели као случајни налази, захваљујући људима који су их проналазили. Тако је било некада, а последњих деценија такви налази из Србије најчешће илегалним каналима одлазе у иностране колекције и музеје. Црно тржиште и шверц крчме национално благо Србије.

Споменик о коме је реч пронађен је у петак 10. јула 2020. године приликом земљаних радова уз пут који води ка депонији Винча. Савесни радник је исто вече о проналаску каменог споменика обавестио Народни музеј у Београду, а наш стручњак је већ наредног јутра, у суботу ујутру, био на лицу места. Констатовано је да је у питању римски мермерни споменик из ИИ века, на коме се са једне стране налазе два стопала у сандалама која су била део скулптуре натприродне величине, док се на другој страни налази натпис на латинском у 15 редова. На том натпису исписан је читав животопис једног високог римског званичника из кога сазнајемо да је овај римски споменик припадао човеку високог витешког сталежа који је током војничке службе руководио различитим војним одредима, службовао у три легије, учествовао у рату са Парћанима и током своје службе више пута био одликован за војничке врлине.

У циљу адекватне заштите и водећи рачуна о свим стручним процедурама, због габарита и тежине споменика, било је неопходно ангажовање транспортног возила и више радника. Са управом депоније је договорено да се споменик у складу са могућностима заштити како би већ у понедељак ујутру безбедно могао бити транспортован у Народни музеј у Београду. Међутим, према информацијама којима располажемо споменик је “нестао“ између суботе у 17 часова и недеље у 8 часова.

Будући да археолошки предмети откривени на територији Републике Србије по Закону припадају Републици Србији, а имајући у виду да је епиграфски споменик евидентиран и снимљен од стране стручњака музеја и да је покренут административни поступак за његово преузимање, његов “нестанак“ се квалификује као тешка крађа, те је против непознатог починиоца поднета кривична пријва. Истражни поступак полиције је у току.

Имајући у виду да је „нестали“ епиграфски споменик детаљно фотографисан и да ће у блиској будућности бити публикован у стручној литератури, особе које су споменик незаконито присвојиле, морају бити свесне чињенице да га нигде и никада у иностранству неће моћи продати било којој аукцијској кући, јер је “врућа роба“. Уколико истражни поступак који је у току не буде дао задовољавајуће резутате и уколико споменик ускоро не буде пронађен и враћен, све релеванте информације о наведеном епиграфском споменику биће постављене и у Интерполову базу украдених археолошких предмета. У складу са важећим законским регулативама и ратификованим међународним споразумима ако се, на пример, споменик било где у свету појави на продаји за 2, 5 или 20 година, мораће да буде враћен у Србију уз спровођење истраге о путу који је прешао до купца код кога је затечен.

Како постоји могућност да је епиграфски споменик могао бити отуђен из незнања позивамо личности које су то учиниле да споменик предају Народном музеју у Београду или обавесте о томе где се налазе, у ком случају неће сносити последице које следују за кривично дело тешке крађе. Молимо све грађане који примете овај споменик, да о томе обавесте Народни музеј у Београду или полицију. Лица која се руководе личном зарадом од продаје овог и многих других археолошких налаза, као и сви посредници у тим пословима, свесно се баве криминалним радњама без имало обзира према јавном и општем интересу.

Иако је споменик у циљу заштите и даљих научних истраживања требао бити пренет у Народни музеј у Београду, важно је напоменути да отуђењем овога споменика нису оштећене само усатове заштите већ и сви грађани Републике Србије.

ИЗВОР: http://www.narodnimuzej.rs/