АУТОР: др Адам Н. Црнобрња
Српско археолошко друштво / Народни музеј у Београду
О уништавању археолошког наслеђа најчешће сазнајемо из медија када су у питању девастације које погађају неке велике и познате локалитете. Међутим, такве ствари се дешавају свакодневно, у свим крајевима Србије. Нарочито крајем јесени, када крећу јесења орања и почетком пролећа, када шуме олистају, сакривајући од погледа бројне трагаче. Наизглед мала оштећења остају као ожиљци на стотинама широј јавности непознатих археолошких локалитета.
Један такав случај забележио сам, захваљујући позиву забринутог грађанина, пре само неколико дана на локалитету Спасојевина, у селу Конатице надомак Обреновца. У багремару удаљеном педесетак метара од атарског пута, неких 500 метара од центра села, за трагачима је остала једна већа рупа и више десетина мањих укопа, наизглед разбацаних без икаквог реда. Очигледно су копали вођени сигналом метал-детектора. Поред веће рупе и неколико мањих, уочавају се и ископане изломљене цигле.
Оштећења нису велика, али управо овај пример показује колика је безочност дивљих трагача у Србији. Наиме, у питању је локација на којој се налазило једно од старих, данас напуштених сеоских гробаља Конатица, а постоји и претпоставка да се на том месту некада налазила и старија сеоска црква. Парцела и данас припада Црквеној општини Конатице. Пре петнаестак година на том месту се још увек налазило неколико надгробника с краја 18. и почетка 19. века, а до данас је остао само један. Ко их је у међувремену однео, да ли су то учинили трагачи у неком од својих похода, то не знамо.
Међутим, намеће се питање – ко су и какви су то људи које није стид да прекопавају гробове који можда припадају и њиховим прецима? Каква то похлепа, подлост и бескрупулозност наведу неку особу да учини такво непочинство?
Гробови које су трагачи прекопавали на Спасојевини у Конатицама, надомак Обреновца, мучан су пример изостанка било какве савести и обзира према мртвима код трагача. Свако од нас би требало да се запита да ли би помирљиво гледао на то да му неко руши и раскопава гробове дедова и прадедова, или развлачи ствари предака?
На тај начин треба посматрати „делатност” трагача на било ком археолошком локалитету, који припада било ком периоду прошлости. Предмети које трагачи прикупљају широм Србије такође потичу из гробова и кућа наших предака и претходника који су живели на овом простору пре нас. Уништавање гробова и остатака домова старих стотинама и хиљадама година представља и одузимање права тим давно несталим људима да се оживи и сачува сећање на њих. Археолошка истраживања омогућавају да сазнамо не само колико је нешто старо, већ и чиме су се људи некада хранили, колико тешким пословима су се бавили, од чега су боловали и умирали, одакле су долазили, са ким су се венчавали, чиме су им се деца играла, са колико пажње и љубави су их родбина и пријатељи испраћали након смрти. Једно непажљиво или похлепно прекопавање на археолошком локалитету заувек уништава све те трагове као и могућност оживљавања сећања на све те људе и њихов начин живота.
А ако неко одлучи да је његов лични интерес изнад државног, прекрши законе и покаже спремност да потпуно затре траг нечијег битисања – да ли му у томе треба помоћи?
Због тога бих и овом приликом апеловао на све савесне људе – пријавите надлежнима када угледате вршење таквих непочинстава или трагове њиховог деловања. Тако нећете само помоћи у очувању културног наслеђа, већ ћете помоћи и да се сачува или оживи сећање на неке давно нестале људе. Помоћи ћете да достојанство и право на сећање сачувају и они који се више не могу сами бранити.
НАПОМЕНА: У тексту су изнети лични ставови аутора.