Микробиолошка оштећења архивскe грађe на папиру

АУТОРКА: Мр Вишња Николић

Aпстракт:

Микробиолошка оштећења архивске грађе на папиру манифестују се на различите начине зависно од врсте микроорганизама и њихове матаболичке активности, састава, тј. квалитета саме хартије и употребљених медија, услова чувања и њеног физичког стања. С обзиром на чињеницу да микробиолошка контаминација представља велику опасност по архивску грађу, важност мера превентивне заштите посебно треба истаћи када је ова проблематика у питању. На архивској грађи на којој je дошло до развоја микроорганизама потребно је извести куративни конзерваторски третман – превасходно третман дезинфекције, који подразумева примену различитих мера и поступака који се предузимају у циљу заустављања постојећих штетних процеса, а ради њеног очувања и дуговечности, као и ради заштите, тј. очувања здравља свих оних који грађу користе и са њом рукују. У раду су представљене манифестације микробиолошких оштећења на архивској грађи на папирном носиоцу и конзерваторско-рестаураторски поступци који се изводе на оштећеној архивској грађи у Архиву Војводине.

Кључне речи: Микробиолошки оштећена архивска грађа, методе дезинфекције, конзерваторско-рестаураторске интервенције

Увод

Архиви су у обавези да чувају и штите архивску грађу, и да у циљу спречавања настанка оштећења и успоравања природног старења материјала предузимају различите мере. Са аспекта заштите, папир је најчешће конзерваторски третиран материјал у архивима. Комплексност, разноликост и осетљивост папира као материјала су особине које за конзерватора представљају велики професионални изазов.

Промене на папиру могу настати на различитe начинe, у различитим облицима, и у различито време. Оне су последица употребе одређених материјала у процесу производње, места на коме се папир чува, начина на који се користи, као и евентуалних елементарних непогода, које у најгорем случају могу довести до потпуног уништења културног наслеђа – до тога да оно нестане не остављајући за собом никакав траг.

Узроци настанка оштећења на архивској грађи могу бити различити, а једна од великих претњи папиру је микробиолошка контаминација, која представља опасност за писану културну баштину из разлога што је папир – као производ органског порекла – веома подложан деградацији узрокованој метаболичком активношћу микроорганизама.

Микробиолошка контаминација архивске грађе може се спречити мерама превентивне заштите. Из тог разлога превентивне мере потребно је спроводити континуирано, и то не само на малобројним, највреднијим примерцима, већ на целокупном материјалу који се чува у оквиру архивских фондова. Овим мерама, уколико се адекватно спроводе, умногоме се смањује потреба за конзерваторско-рестаураторским интервенцијама.

Оштећења архивске грађе из фондова Архива Војводине првенствено су последица пређашњих, неповољних услова смештаја и преношења са једног места на друго, због честих промена локације Архива. Поред настанка механичких оштећења, некадашњи смештај у влажне и неадекватне просторије допринео је развоју микроорганизама који су проузроковали промене на самом материјалу.

Када је у питању већ оштећена архивска грађа на папирном носиоцу, мере активне конзервације и рестаурације неопходно је применити. С обзиром на то да санација микробиолошких оштећења на папиру подразумева деликатан третман, методе и технологије дуго су се развијале и резултат су сарадње конзерватора који се баве овом проблематиком и научника из области природних наука. Интердисциплинарни приступ доприноси томе да се конзерваторске методе непрекидно развијају у циљу што сигурнијег и поузданијег третирања материјала и очувања здравља конзерватора.

Оштећења папира изазвана микроорганизмима

Архивску грађу на папиру угрожавају хетеротрофни микроорганизми – плесни (фунги), бактерије и актиномицете.¹ Међу њима су најопаснији они који разграђују целулозу, тзв. целулолитички микроорганизми. Најчешће су то фунги, јер могу да живе са нижим садржајем воде у односу на бактерије и актиномицете. Многобројне врсте плесни могу напасти архивску грађу, а посебно су штетне по папир одређене врсте родова Aspergillus и Penicillium – целулолитичке плесни које могу да се развијају на супстратима чији је садржај воде 7–8%, а који се, код неких врста хартија, може достићи и када је RH 62–65%.²

Фунги су микроорганизми који црпе материјал за градњу ћелија из органских материја. Поред целулозе,³ њима као извор нутријената погодује и органска природа других састојака који улазе у састав папира – лепкова, боја и пунилаца – као и површинске нечистоће. За развој им је потребан кисеоник, с обзиром на то да су стриктно аеробни организми.⁴ Такође, за њихов раст најважнија компонента је садржај воде, а како сама архивска грађа не садржи довољно влаге за њихов развој, они су упућени на друге изворе – то могу бити велика влажност ваздуха или директна натопљеност водом.⁵ Мрачне и невентилиране просторије, као и прашина која се налази у њима одговарају плеснима, а за раст им посебно погодује влажност ваздуха изнад 65%.⁶ Уколико им услови одговарају развијају се веома брзо и у великом броју, па тако чак и споре које су годинама старе, у додиру са влагом могу да исклијају и образују нови мицелиј. Неке врсте могу прилично дуго да издрже и у релативно сувој средини због изванредне способности прилагођавања средини у којој се развијају. Већина фунги може да се развија у широком температурном интервалу, а оптималне температуре за већину плесни крећу се у распону 15–30 °C.⁷

Након што дође до контаминације и развоја плесни на папиру, њиховом активношћу долази до бројних промена – структурних, хемијских и естетских. Манифестација ових оштећења повезана је са врстом микроорганизама, карактеристикама материјала од којих је сачињена архивска грађа – састава носиоца (папира) и медија – физичким стањем у ком се грађа налази и микроклиматским условима у којима се она чува. Папир нападнут плеснима услед деградације целулозе постаје ослабљен, па често долази и до губитака фрагмената (Слике 1, 2, 3, 4). Хемијске промене изазване су низом ензима које фунги производе при метаболичким процесима, док физичке промене узрокује само присуство мицелија.⁸ Плесни могу да образују јако густ мицелијски сплет који може довести и до међусобног слепљивања листова папира (Слика 5), а појава мрља је очигледан доказ дејства хидролитичких ензима, ароматичних супстанци или разних пигмената које су произвели ови микроскопски агенси⁹ (Сликe 6, 7, 8). Mрље узроковане плеснима могу бити различито обојене. Такође, појава мрља боје рђе, различитог облика – најчешће тачкастих – тзв. foxing, повезује се са плеснима, иако постоје и друге претпоставке у вези са њиховим настанком. Према биотичкој теорији, ове мрље су резултат активности микроорганизама – посебно фунги.¹⁰

Нажалост, оштећења која су последица деловања ових микроорганизама су таква да их често није могуће санирати.

Третман дезинфекције и санација микробиолошких оштећења на архивској грађи

Конзерваторско-рестаураторске интервенције су комплексне, дуготрајне и изискују велике трошкове, а одлука о томе које ће јединице пре проћи третман у односу на друге није лака и захтева сарадњу архивиста и конзерватора. Када је у питању контаминација микроорганизмима, правовремена реакција је посебно важна, стога, сви запослени који долазе у додир са архивском грађом морају реаговати већ на прве промене на материјалу како би се избегле евентуалне теже последице. Изузев штетног утицаја по материјал, излагање плеснима или спорама плесни представља и здравствени ризик за све људе који долазе у контакт са зараженом грађом.

Избор метода за деконтаминацију архивске грађе на папиру зависи од количине материјала који је потребно третирати, од врсте грађе, степена оштећења и од опреме и средстава са којима се располаже.

С обзиром на то да су конзерваторски третмани у архивима – поготово када је у питању третман велике количине микробиолошки оштећене архивске грађе – махом подразумевали употребу токсичних средстава за дезинфекцију,¹¹ потреба за подеснијим алтернативама је предмет истраживања већ дуги низ година.

У Лабораторији за конзервацију Архива Војводине поступци дезинфекције архивске грађе усмерени су ка најмање токсичним методама – хемијским и физичким. Поред употребе система за аноксију¹² – као физичке методе дезинфекције – третман се спроводи и хемијском методом – употребом раствора етанола¹³ као дезинфицијенса. Када је архивска грађа у питању, евидентан је спектар различитих медија (мастила, боја и др.) аплицираних на папирни носилац, па је пре извођења третмана дезинфекције хемијском методом, потребно извршити њихово тестирање на дезинфекционо средство.

Када су у питању активни микроорганизми на папиру, предузимањем мера дезинфекције важно је зауставити њихов даљи развој. Такође, са површине предмета веома је важно уклонити споре, како не би дошло до реактивације у случају микроклиматских промена. Из тог разлога изводи се суво чишћење оштећеног материјала музејским усисивачем са HEPA филтером који задржава споре спречавајући њихово даље ширење у простору.

Третман архивске грађе која је већ оштећена активношћу микроорганизама подразумева и извођење низа конзерваторско-рестаураторских поступака са циљем враћања функционалних, визуелних и тактилних квалитета. Они се спроводе по одређеном редоследу и претходе им одређена конзерваторска испитивања. Последице деградације целулозе манифестоване у виду ослабљене хартије, а често и губитака фрагмената, санирају се ојачавањем хартије и надомештањем недостајућих делова (Слике 9, 10, 11, 12). Ове интервенције подразумевају употребу јапанских папира различите врсте, грамаже и боје, као и примену лепкова различитих по својој природи и пореклу. Резултат ових интервенција је ојачан папирни носилац са знатно побољшаним механичким својствима. Нажалост, мрље које су последица контаминације плеснима конзерваторско-рестаураторским третманом могу се само ублажити, али не и потпуно уклонити.

Резиме

Континуирано спровођење мера превентивне конзервације кључно је у сузбијању појаве микробиолошке контаминације архивске грађе. Ове мере подразумевају превасходно контролу микроклиматских услова у архивским депоима и редовно одржавање чистоће грађе и просторија у којима се она налази. Параметре – температуру и релативну влажност ваздуха – потребно је одржавати на оптималном и стабилном нивоу уз добру циркулацију ваздуха. Неопходно је заштитити предмете од прашине и других нечистоћа, и спроводити биолошку контролу материјала стално, како би се реаговало правовремено – на евентуалну појаву првих трагова присуства микроорганизама.

На архивској грађи на којој постоје знаци микробиолошке контаминације потребно је применити мере дезинфекције, а методе које се у ту сврху примењују треба да су еколошки прихватљиве и најмање штетне по здравље конзерватора.

---

1 Хетеротрофни микроорганизми су они који се хране готовим органским материјама којих има на материјалу на коме су се размножили, јер немају могућност да синтетишу неопходне органске супстанце из неорганских. Antonio Đardulo, Konzervacija i zaštita knjiga: materijali, tehnike i infrastruktura, Beograd: Clio – Narodna biblioteka Srbije, 2005, 117.

2 Giulia Caneva, ‎Maria Pia Nugari and Ornella Salvadori, Biology in the Conservation of Works of Art, Rome: ICCROM – International Centre for the Study of the Preservation and Restoration of Cultural Property, 1991, 56.

3 Целулоза спада у угљене хидрате, припада групи полисахарида, чији се састав може приказати формулом (C₆H₁₀O₅)_n. То је безбојна материја, без укуса и мириса, непровидна, влакнаста, није растворљива у води и отпорна је према хемијским једињењима. Целулозу растварају киселине и базе при високим температурама и концентрацијама. Настаје као продукт у развоју живе биљке. Bogoljub Perić, Poznavanje celuloze i papira. Priručnik za komercijaliste, drugo dopunjeno i prerađeno izdanje, Beograd: Građevinska knjiga, 2004, 27.

4 Вера Радосављевић и Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација aрхивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Београд – Нови Сад: Архив Србије – Архив Војводине, 2000, 40.

5 Elke Hammer-Luza Mas et al, Sind sienochzuretten?KonservierenundRestaurierenVonSchriftgut– Mogulisejošspasiti?Konzervacijai restauracijapisanogblaga,prevod Edita Radosavljević i Vahidin Preljević,Sarajevo–Tuzla: JU Istorijski arhiv Sarajevo – JU Arhiv Tuzlanskog Kantona, 2006, 13.

6 Eric May and Mark Jones, ed. Conservation Science: Heritage Materials, Cambridge, UK: RSC Pub, 2006, 49.

7 Radmila Petrović, Preventivna konzervacija arhivske i bibliotečke građe, Beograd: Društvo konzervatora Srbije, 2015, 66.

8 Мицелијум је сплет хифа – кончастих ћелија које образују вегетативно тело плесни.

9 Đardulo, Konzervacija i zaštita knjiga, 119.

10 Daniela Melo et al, “Stains versus colourants produced by fungi colonising paper cultural heritage”, A review, Journal of Cultural Heritage (2018), 168, https://doi.org/10.1016/j.culher.2018.05.013

11 Најчешће су употребљавани етилен-оксид (ЕtО), тимол и формалдехид. Због мање штетности по здравље конзерватора, а као замена за тимол, употребљавао се и орто-фенил фенол (OPP) који се након низа спроведених истраживања показао као неподобан, због промена које изазива на материјалу.

12 Ова метода обавља се помоћу конзерваторске опреме VELOXY(VeryLowOXYgen),видети на http://www.insituconservation.com/en/products/nitrogen_disinfestation_systems/veloxy_system

13 Етанол или етил-алкохол (формула: C₂H₅OH) je име за органско једињење из групе алкохола. То је лако испарљива, запаљива безбојна течност специфичног оштрог мириса, која се употребљава као растварач и средство за екстракцију, дезинфекцију и конзервирање. Као дезинфицијенс, етанол има максималну ефикасност при концентрацији од 70%.

БИБЛИОГРАФИЈА

Caneva, Giulia, ‎Maria Pia Nugari, and Ornella Salvadori. Biology in the Conservation of Works of Art. Rome: ICCROM – International Centre for the Study of the Preservation and Restoration of Cultural Property, 1991. https://www.iccrom.org/sites/default/files/2018-02/1991_caneva_biology_51352_light.pd

Hammer-Luza Mas, Elke, Ingrid Hödl, Heinrich Kranzelbinder, Heinz Prosser, Marianne Wassermann-Neuhold, und Peter Wiesflecker Mas. Sind sie noch zu retten? Konservieren und Restaurieren Von Schriftgut – Mogu li se još spasiti? Konzervacija i restauracija pisanog blaga. Prevod: Edita Radosavljević i Vahidin Preljević. Sarajevo–Tuzla: JU Istorijski arhiv Sarajevo – JU Arhiv Tuzlanskog Kantona, 2006.

Đardulo, Аntonio. Konzervacija i zaštita knjiga: Materijali, tehnike i infrastruktura. Beograd: Clio – Narodna biblioteka Srbije, 2005.

May, Eric, and Mark Jones, ed. Conservation Science: Heritage Material. Cambridge, UK: RSC Pub, 2006.

Melo, Daniela, Sílvia Sequeira, João Lopes, and Maria Macedo. “Stains versus colourants produced by fungi colonising paper cultural heritage”. A review. Journal of Cultural Heritage (2018), 161–182, https://doi.org/10.1016/j.culher.2018.05.013

Perić, Bogoljub. Poznavanje celuloze i papira: Priručnik za komercijaliste. Drugo dopunjeno i prerađeno izdanje. Beograd: Građevinska knjiga, 2004.

Petrović, Radmila. Preventivna konzervacija arhivske i bibliotečke građe. Beograd: Društvo konzervatora Srbije, 2015.

Радосављевић, Вера, и Радмила Петровић. Конзервација и рестаурација aрхивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже. Београд – Нови Сад: Архив Србије – Архив Војводине, 2000.