ПЛАТФОРМА УГРОЖЕНА БАШТИНА

ISSN (Online) 2737-9396

ИШЧЕЗЛЕ СИНАГОГЕ – ДУХ ЈЕВРЕЈСКОГ НАСЛЕЂА У ВОЈВОДИНИ

На простору читаве Европе током минулих векова јеврејско становништво је мигрирало, задржавало се на појединим местима дужи или краћи период, али и било протеривано услед етничке и верске нетрпељивости. У време крсташких ратова, и касније инквизиције и Реформације Сефардима и Ашкеназима, било је забрањено исповедање вере на Пиринејском полуострву и у средњој Европи.

Протеривањем Турака, почетком XVIII века долази до насељавања јеврејског становништва на простору данашње Војводине у оквиру Хабзбуршке монархије. Године 1867. они су изједначени са другим народима на територији Монархије, док је јеврејска вера изједначена са осталим вероисповестима 1895. године.

У годинама јачања ционистичког покрета на тлу Европе и почетним миграцијама јеврејског становништва на простор Блиског истока, подручје тадашње британске колонијалне управе (Палестина, Цисјорданија), британски министар спољних послова Артур Балфор је донео 1917. године своју чувену декларацију (Балфорова декларација) у виду послатог писма чувеном ционисти лорду Ротшилду. У декларацији се подржава идеја о Палестини као домовини Јевреја. У њој се обећава британска помоћ јеврејском народу под условом да поштују права нејеврејских етничких група у Палестини. Краљевина Србија је била једна од првих држава која је усвојила поменути документ.

Јевреји су у југоисточној Европи, па самим тим и на простору Војводине, имали посебан статус, а током столећа њихово место постаје све значајније. Ситуација се мења у периоду Другог светског рата и Независне Државе Хрватске када су синагоге биле паљене и уништаване. Период под комунизмом обележио је наставак рушења синагога и њихово коришћење у разне друге намене и сврхе попут пољопривредних (складишта, магацини и др.).

Данас постоји пет синагога на географском подручју Војводине – једна у Новом Саду, три у Суботици и једна у Земуну. Током Другог светског рата и у периоду 1945–1990. године срушено је или запуштено 72 јеврејске синагоге на простору Војводине – 22 у Банату, 43 у Бачкој и 7 у Срему. За многе синагоге се не зна да су постојале у мањим местима. Како се ради о јединственим споменицима културе и историје важних периода у мултиконфесионалном и мултиетничком развоју овог простора, потребан је осавремењен попис свих синагога на територији Војводине са што више историјских информација у свакој срушеној, али и покушај туристичке валоризације постојећих 5 синагога. Важно је да се синагоге, пошто се не користе више у молитвене и ритуалне намене, користе за промоцију јер се на тај начин постиже њихова самоодрживост. Нажалост, смањени број чланова јеврејских заједница доводи до тога да је потребно наћи одрживе начине финансирања одржавања тих објеката и кроз организовање туристичких посета може се постићи економска одрживост.

Један од начина јесте мапирање значајних трагова јеврејске културе на тлу данашње Војводине, као и приказивање историје Јевреја на овом простору као део ширих државних заједница и процеса унутар њих, од средњовековне Краљевине Угарске до модерне Републике Србије. И на крају, креирање културне руте повезивања синагога у једиствен туристички аранжман посете који би се нудио страним и домаћим гостима који долазе у Војводину. Мапирање свих локалитета и израда дигиталне карте са најважнијим информацијама биће урађена за ширу јавност са свим вредностима и атрактивностима које су привлачне са аспекта културе, туризма и историје.

О синагогама у Војводини није много писано. До данас непревазиђену и најпотпунију студију о томе је објавио Павле Шосбергер 1998. године, али постоје и бројни други чланци и радови, који делимично обрађују овај аспект. Међутим, све ово није довољно да би се та проблематика сагледала детаљно и интердисциплинарно. Немало је и необјављене грађе у архивима у земљи и иностранству, као и публикованих резултат истраживања која би ваљало поново проучити и критички сагледати. Тематски зборник који ће за годину дана угледати светлост дана у издаваштву Архива Војводине имаће интердисциплинарни приступ јер би се важност очувања овог културног наслеђа сагледала кроз просторни, уметнички, историјски и туристички угао. Истраживачи који ће светлописати за ову монографију биће са Природно-математичког факултета и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, али и других релевантних научних институција у Србији, Мађарској и Израелу.

Истраживање је подржала Амбасада Израела у Србији и Њена ексцеленција Алона Фишер-Кам.

AУТОР:  др Растислав Стојсављевић

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial
Instagram